Plombe-popravka zuba
Karijes zuba predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti današnjeg doba, odmah iza kardiovaskularnih. Nakupljanjem hrane na površini zuba stvara se dentalni plak koji naseljavaju bakterije odgovorne za dalji nastanak i napredak karijesa. Ukoliko se napredovanje ne leči popravkom zuba na vreme, može doći do zapaljenja pulpe(živca) i daljih komplikacija.Konzervativno lečenje obuhvata potpuno uklanjanje karijesa i postavljanje zubnog ispuna(plombe). Uz aplikaciju lokalne anestezije, postupak je potpuno bezbolan. Naravno, u nekim slučajevima gde karijes nije mnogo napredovao, njeno aplikovanje nije neophodno i ostavlja se pacijentu na volju sam da odluči.
U našoj ordinaciji u najvećem broju slučajeva odlučujemo se za postavljanje kompozitnih-belih plombi. Predstavićemo vam njihove najveće prednosti:
1) Estetski zadovoljavaju pacijenta-vraćaju prirodan izgled zubu
2) Ostvaruju fizičku i hemijsku vezu sa zubom i vraćaju mu prethodnu čvrstinu
3) Ne sadrže živu, čime se izbegava mogućnost eventualne toksičnosti
4)Ukoliko dođe do kvara, lakše se uočava nego ispod amalgamskih(crnih)plombi
5) Zahtevaju minimalno uklanjanje zdrave zubne supstance
U pojedinim slučajevima kada nije moguće postaviti kompozitnu, opredeljujemo se za amalgamsku(crnu)plombu ili glas-jonomer cement.
Redovnim stomatološkim pregledima i preventivnim delovanjem produžujemo životni vek svakom zubu čuvajući osmeh blistavim!
Klasifikacija karijesa
Postoji više klasifikacija karijesa, mi ćemo se dotaći nekih od njih.
Na osnovu brzine evolucije karijesnog procesa, deli se na:
1)Akutni
2)Hronični
Prema načinu širenja, postoje:
1)Podminirajući- napreduje u širinu
2)Penetrirajući- napreduje u dubinu
U zavisnosti od odnosa(blizine)karijesnog procesa prema pulpi, razlikuje se:
1)Površinski karijes(caries superficialis)
2)Karijes medija(caries media)
3)Duboki karijes(caries profunda)
U zavisnosti od toga da li se karijes prvi put javlja na nekoj površini zuba, ili se javlja ponovo, razlikujemo:
1)Primarni karijes-javlja se prvi put
2)Sekundarni karijes-javlja se oko ivica postojeće plombe
3)Recidivni karijes-javlja se kao posledica nepotpunog uklanjanja obolelog dentina pri zbrinjavanju
Poslednja podela koju ćemo obraditi je prema lokalizaciji karijesa u odnosu na zubnu supstancu. Delimo ga na:
- Karijes gleđi
- Karijes dentina
- Karijes cementa
Karijes gleđi
Gleđ je mesto gde karijes zuba počinje. U početnoj fazi (inicijalni karijes) na površini gleđi se zapaža beličasta neprozirna mrlja (zamućenje), koja nastaje usled hemijskih i fizičkih promena u strukturi gleđi i procesa demineralizacije. Struktura gleđi (koja je sastavljena od gleđnih prizmi spojenih interprizmatičnom supstancom) uslovljava način širenja karijesa. U predelu fisura karijesni proces ima manji otvor a širu bazu, dok na glatkim površinama važi obrnut slučaj.
Karijes dentina
S obzirom na centripetalni karakter napredovanja, karijes dentina je nastavak karijesa gleđi. Ovaj patološki proces može primarno da počne i u dentinu (mada retko), kada je usled raznih poremećaja dentin eksponiran u predelu vrata zuba. Prema Kerebelu, nikad nije zapažen primarni karijes ispod intaktne gleđi ili cementa.
Kada karijes dospe do gleđno-dentinskog spoja, dalje napredovanje ide u dva pravca: duž gleđno-dentinske granice i vertikalno u pravcu pulpe. Sam karijesni proces znatno brže napreduje u dentinu, što je uslovljeno njegovom građom.
Karijes cementa
Karijes cementa nastaje posle povlačenja gingive (sluzokože) u predelu vrata zuba, što može biti posledica patoloških procesa ili fiziološka pojava. U toku karijesnog procesa dolazi do demineralizacije neorganske komponente i proteolize organskog dela, slično karijesu dentina. Za razliku od njega, karijes cementa napreduje brzo u širinu.
Prevencija karijesa
Može se podeliti u nekoliko koraka:
1)Edukacija pacijenata- najvažniji segment prevencije. Stomatolog je dužan da korisnim savetima podstakne pacijenta o značaju redovne oralne higijene, pravilnoj tehnici pranja zuba, kao I sredstvima koja mogu dodatno pomoći u očuvanju zdravlja zuba.
2) Kontrola uzimanja šećera(ugljenih hidrata)-svi mi volimo da napravimo “slatku pauzu” I pojedemo nešto slatko. Ipak, u svemu treba imati meru I korisno bi bilo birati vreme unošenja šećera u organizam. Najviše računa treba voditi kod dece zbog nastanka cirkularnog karijesa koji brzo dovodi do destrukcije zuba, najčešće centralnih sekutića. Savetujemo da izbegavate slatku hranu I sokove u večernjim satima!
3) Kontrola plaka I uzimanje antiseptika
Na zubima postoje potencijalna mesta gde se plak najčešće I zadržava. Njegova kontrola I uklanjanje su mogući kako u ordinaciji, tako I od strane samog pacijenta. Da bi rezultati bili još efikasniji, poželjna je I upotreba antiseptika, najbolje hlorheksidina.
4)Upotreba fluora I fluoride
Stomatolog u ordinaciji tretira zube preparatima u obliku gela ili tečnosti na bazi fluora. Na taj način podstiče remineralizaciju I zaustavlja početni karijes zuba.
5)Zalivanje fisura
Fisure su mesta gde se taloži hrana I samim tim postaje mesto podložno nastanku karijesa. Nanošenjem zalivača, onemogućava se zapadanje hrane, a samim tim se I zub štiti od nastanka karijesa.
Oralna higijena
Pravilo održavanje oralne higijene smatra se osnovom sprečavanja oboljenja usta I zuba. Pranjem zuba uklanjaju se ostaci hrane i naslage koje predstavljaju glavne uzročnike u nastanku karijesa i parodontalnih oboljenja.
Osnovni pribor za čisćenje zuba predstavljaju četkica, pasta I konac za zube.
Preporučuju se meke I srednje tvrde četkice, koje je potrebno menjati na svakih 3-4 meseca. Nakon korišćenja moraju se dobro oprati kako bi se uklonile bakterije sa vlakana.
Pasta za zube je pomoćno sredstvo u održavanju dentalne higijene. Savetuje se upotreba pasti koje sadrže fluor koji se pokazao kao koristan u remineralizaciji zubne supstance. S obzirom da postoje delovi zuba do kojih četkica ne može da dopre, poželjno je koristiti I zubni konac ili interdentalne četkice koji mogu proći između zuba I ukloniti ostatke hrane.